овластување

мн. овластувања
Вид збор: Именка, среден род
Ранг: 6079
1. (глаг. им.) овласти
Англиски: authorization Албански: autorizim
2. Писмена потврда, документ со кој на некого се пренесува правото во името на некого да извршува некоја работа; полномоштво.
Англиски: authorization Албански: autorizim
Употреба: Административен термин
Примери:
писмено овластување
вонредни овластувања