вероучител

мн. вероучители
Вид збор: Именка, машки род
1. Проповедник на некоја вера, религија.
Англиски: preacher Албански: mësues fetar, predikues
Употреба: Религија
2. Учител по веронаука.
Англиски: catechist Албански: mësues fetar
Употреба: Религија
Примери:
Работеше како вероучител на царските деца.