покорно (прил.) - сте (гл.)

Ж: Ај, ај, ај! Зарем веќе е полноќ?
„МАРГИНА бр. 21“ (1995)
Впрочем би можел да го претпоставам крајот: очигледно било веќе бесмислено да се продолжи и вие покорно сте го признале тоа, и тоа е тоа, а? Нели било така?
„МАРГИНА бр. 21“ (1995)