оддалеку (прил.) - и (сврз.)

Кришум, со непозната љубопитност на селски безработници во касни есенски дни, го гледаа оддалеку и не му приоѓа, го сметаа, баре некои, за мрднат.
„Забранета одаја“ од Славко Јаневски (1988)
А тие, ќе ме сетат уште оддалеку и уште оддалеку викаат.
„Пиреј“ од Петре М. Андреевски (1983)
Тој нѐ забележа оддалеку и поита да ни ја отвори вратата.
„Времето на козите“ од Луан Старова (1993)