искрено (прил.) - му (зам.)

- Не, - искрено му одговорив, - но сигурно сум го заслужил, илјадапати сум имал право на него, - сакав да му речам, но замолчев за да не го засмејувам.
„Големата вода“ од Живко Чинго (1984)
А на ова искрено му се радувам. 22 Margina #15-16 [1995] | okno.mk На крајот, како некој ќе стане Monty Cantsin со воопштени мерила е невозможно да се определи.
„МАРГИНА бр. 15-16“ (1995)
Не ги слушаше неговите восклици, дури ни аплаузите што некои искрено му ги упатуваа.
„Захариј и други раскази“ од Михаил Ренџов (2004)