ваму (прил.) - ќе (чест.)

„Можеби сепак ќе е подобро да не патувам, да останам дома, да се грижам за малиот. Таму ќе седам - ваму ќе ве мислам“, - длабоко воздивна баба.
„Клучарчиња“ од Бистрица Миркуловска (1992)
Ваму ќе ми биде добро. Нели ти сакаш да ми биде добро? Тоа ќе те радува.
„Пустина“ од Ѓорѓи Абаџиев (1961)
Од пусти страои од топузот, станал од столот и го теклифил за тој да седнит и му рекол уште: - Стопанине мој, било како било досега, да ми простиш сега сакам: јас сторив, ти не стори; ама за отсега вамо ќе видиш, ако сме живи и здрави, што чорбаџија ќе те сторам; ела та влези во азното мое и земи си колку сакаш, ете да бидеш богат!
„Македонски народни приказни“ од Иван Котев (2007)
И којзнае дали некогаш пак ваму ќе дојдат.
„Злодобро“ од Јован Стрезовски (1990)