подруг (прид.) - глас (имн.)

Кога најпосле застана, тој со нешто подруг глас, со некој глас што не го познавав ми рече: - Малечок Леме, слушај ме добро, ќе работиш тоа што ќе ти речам, - проклет да бидам, тоа беше сосема друг глас, чинам му гореше.
„Големата вода“ од Живко Чинго (1984)
- Не знам, треба да видам, - рече Крсте, и придаде со подруг глас: - Треба да знам зошто ти е.
„Послание“ од Блаже Конески (2008)