голем (прид.) - сум (гл.)

- Што ќе ти пречам, зар јас ќе ти пречам ако ме земаш со себе? – прашав. – Паметна сум, голема сум, знам англиски, снаодлива сум, кога ти ќе гледаш филмови и кога ќе пишуваш текстови, јас можам да се грижам за себе.
„Игбал, мојата тајна“ од Јагода Михајловска Георгиева (2000)
Ама, ти не сакаш, подобро ти е без мене да одиш.
„Игбал, мојата тајна“ од Јагода Михајловска Георгиева (2000)
Овие прашања порано не си ги поставував, а сега сè почесто ме мачат.
„Игбал, мојата тајна“ од Јагода Михајловска Георгиева (2000)
Јас, всушност, често се чувствувам збунета: голема сум или мала, што сум јас, која сум јас?
„Игбал, мојата тајна“ од Јагода Михајловска Георгиева (2000)
- Е, не сум мала, голема сум! - почна да се инаети таа.
„Јас - момчето молња“ од Јагода Михајловска Георгиева (1989)
„Па, голема сум, за седмо, стани да се мериме.
„Тополите на крајот од дедовата ливада“ од Бистрица Миркуловска (2001)
ШЕСНАЕСЕТГОДИШНА МОМА Е, сега јас наполнив шеснаест години; голема сум, убава, задоволна од самата себе, но не можам уште да се оттргнам од минатото, постојано ми е присутно, измешано со променливите расположенија во пубертетот.
„Три жени во три слики“ од Ленче Милошевска (2000)
Јас ѝ одговорив дека не сум малечка, голема сум.
„Три жени во три слики“ од Ленче Милошевска (2000)