гласовен (прид.) - облик (имн.)

Соодветното место (Logik, vol. i, 54) почнува со ставовите: The essential relativity of all knowledge, thought or consciousness cannot but show itself in language. If everything that we can know is viewed as a transition from something else, every experiences must have two sides, and either every name must have a double meaning, or else for every meaning there must be two names.1* Издвојувам некоку случаи од “Додаток-от со примери на египетски, индогермански и арапски спротиставени значења”, кои, исто така можат да ни направат впечаток нам нелингвистите: во латинскиот altus значи високо и длабоко, sacer - свето и проколнато, при што, значи, овде постои потполно спротиставување на смислата без каква било модификација на гласовниот облик.
„МАРГИНА бр. 6-7“ (1994)