жити (изв.) - бог (имн.)

КЕВА: Доста, Спиро, жити бога!
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
СПИРО: Што, де?
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
ЉУБА: Жити бога, не почнувај да размислуваш. Јас се изморив и самата не знам што зборувам. А ти ситничариш во врска со зборовите. 202 Margina #17-18 [1995] | okno.mk
„МАРГИНА бр. 17-18“ (1995)
Дај жити бога, разјужи малку, му зборуваше тогаш некому невидлив крај себе тој.
„Белата долина“ од Симон Дракул (1962)
- Ама што велиш, жити бога!
„Улица“ од Славко Јаневски (1951)
СТЕВО: Смени ја шамијата жити бога, стави нова. (Марија оди.) АНДРЕЈА: Што треба јас да облечам?
„Диво месо“ од Горан Стефановски (1979)
МИХАЈЛО: Не смееш Евто, жити бога.
„Диво месо“ од Горан Стефановски (1979)
ВЕРА: Направи нешто, жити бога.
„Диво месо“ од Горан Стефановски (1979)
Нумо. - Кој Нумо? Чекај, чекај... Да не е Нумо... Нумо Дамовски? - Да, Тој.
„Постела на чемерните“ од Петре Наковски (1985)
- Доста, жити Бога... И тоа го правам, ама обратно. Сѐ наопаку.
„Постела на чемерните“ од Петре Наковски (1985)
Да му го врати кучето? Ајде, момче, жити бога!
„Кловнови и луѓе“ од Славко Јаневски (1956)