Небеска може и без вода, беше рекле, ако треба може и без дишење, беше ми ти рекле.
„Небеска Тимјановна“
од Петре М. Андреевски
(1988)
„Ако треба може и да се биеме.“ „Тогаш да се биеме“, рече тој и уште повеќе позелене; ненадејно штукање што почна ритмички да му се кине од грло, му ги наполни очите со крв и страв, со некаква влага исто толку многубројна колку и кошулата.
„Месечар“
од Славко Јаневски
(1959)