измие (гл.) - се (зам.)

— Ајде, измијте се, им велам.
„Небеска Тимјановна“ од Петре М. Андреевски (1988)
„Оди, измиј се, вечерај - и на спиење“, рече мама.
„Клучарчиња“ од Бистрица Миркуловска (1992)
Ние, градските луѓе веќе и не знаеме за овие убавини. Но оди, измиј се!
„Бојан“ од Глигор Поповски (1973)