гледа (гл.) - ум (имн.)

КЕВА: Малку е смургава, ама многу е лична, а белило на лице не клава.
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)
Може и во неа да го гледаше умот свој кој, секој ден, во непознати места му се преместува.
„Пиреј“ од Петре М. Андреевски (1983)
КЕВА: Името е од кумот... Се гледа умот.
„Чорбаџи Теодос“ од Васил Иљоски (1937)